Sagorevanje na poslu - psiholozi.rs

Go to content

Main menu:

Sagorevanje na poslu

Teme



   
Jeste li čuli da se za nekoga kaže da je "sagoreo" na poslu od stresa?

    Često ne prepoznamo na vreme da kod nas ili nama bliskih osoba pocinju da se ispoljavaju negativne posledice stresa.
    Važno je znati da je u pitanju proces koji ima svoj pocetak i odvija se u nekoliko faza.

  
Zato ćemo govoriti o znakovima koje ih karakterišu, da bismo mogli da reagujemo što je ranije moguce jer se posledice negativno odražavaju na čovekovo funkcionisanje u svim oblastima života.


    Ukoliko se ništa ne preduzme, dolazi do završne i najozbiljnije faze sindroma izgaranja!


1. Prvi pokazatelj da covekovi uobicajeni nacini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava preteranog entuzijazma. Osoba se oseca prepuna energije, ima utisak da sve moze da uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekriticno i nerealno želi da reši sve postojece probleme. Na ovako nešto okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinutošcu, nego i  podržava. To je radnik, supružnik, dete, komšija…”kakvog samo poželeti možete”. Medutim u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe, jako dugo radi, a preskace odmor i aktivnosti u kojima doživljava sopstveno zadovoljstvo.
Logicno je pitanje, koliko dugo ovo može da traje.

2. S obzirom na to da je broj problema veliki, pocinje da uocava raskorak izmedu uloženeog truda i postignuca, što dovod do privih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu u kojoj su sve cešci razdražljivost, anksioznost, nesanica, neuobicajene aritmije, problemi sa koncentracijom, problemi sa organima za varenje.

3. Ukoliko osoba ne reaguje tako što nauci kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i napravi balans u svom životu uz pomoc njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Cuva energiju kako bi se kompenzovala stres. U isto vreme pocinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, pa se oseca razocarano, iskljuceno iz sredine. Emocionalno je ranjiva i povlaci se da bi izbegla konfliktne situacije.  Osoba se udaljava od ljudi, što dalje doprinosi doživljaju besmislenosti da se bilo šta preduzme. Sve cešce kasni sa izvršavanjem svojih obaveza, odlaže završavanje zapocetog, a odbija da prihvati nove zadatke, produžava lencarenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom fizickih simptoma u vidu hronicnog umora, glavobolja, opadanja seksualnih želja... Ovde je vec jako mala verovatnoca da ce osoba sama da prevazide novonastalo stanje.

4. I sami simptomi mogu predstavljati dodatno opterecenje, pa se ukoliko se ništa ne preduzme kod nje, kao poslednja faza izgaranja, javlja apatija i gubitak životnih interesovalja. Licni resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna. Ne postoji motivacija da se bilo šta preduzme, kako na poslu tako i u licnom životu. Osoba je cinicna i ravnodušna prema svojoj okolini, želi da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema pomoci. Ovo se odražava i na pad imuniteta, pa su sve cešce ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganuca, posekotine...). Sada joj je vec neophodna veoma ozbiljna strucna pomoc.


    Zato je mnogo svrsishodnije blagovremeno reagovati i pomoci ljudima u najranijim fazama ovog sindroma ili aktivno raditi na prevenciji.    Kad ovo kažemo možemo da mislimo na organizovane akcije samog društva ili organizacija koje su u svakom slucaju potrebne, medutim, važno je znati da svako od nas može i treba nešto da prduzme kako bi unapredio kvalitet, kako svog, tako i života ljudi iz njegove okoline.



Da li kod sebe prepoznajete simptome neke od faza izgaranja? Koje?

Da li Vama, Vama bliskoj osobi ili mozda vecini kolega potrebna pomoc u prevazilazenju stresa?


Katarina Stojanovic Kostic
diplomirani psiholog
katarina_sto@yahoo.com





 
 
Creative Commons licenca
sajt Psiholozi.rs , ciji je autor Katarina Stojanovic Kostic, licenciran je pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported .
Back to content | Back to main menu