Psihoterapija - psiholozi.rs

Go to content

Main menu:

Psihoterapija

Teme


     Često u svakodnevnom razgovoru čujemo mišljenje da su vremena takva da bi skoro svako trebalo da ima svog psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. S druge strane, kod nas je uvreženo mišljenje, da mi nismo takav narod i da nama tako nešto ne treba. Kao da je to u redu je za bogataše, ali kad se pročuje da neko poseti nekog takvog stručnjaka, neretko se u narodu šuška da mora da sa njim nešto nije u redu jer tamo idu samo ludi!
    
S druge strane, nije teško shvatiti da živimo u stresnim vremenima. Dok jurimo za novcem koji nam je potreban za puko preživljavanje, sebe, svoje potrebe, dobru komunikaciju sa bliznjima, osećanja, uživanje i zabavu često stavljamo na poslednje mesto.
Ipak, isti ti ljudi koji zaziru od psihoterapijske ordinacije, kad sretnu nekoga iz te struke, neretko kažu nešto u smislu- Vi mora da imate sve više i više posla! Vidite kako se ovde živi- svima nam je potrebna psihoterapija!

Šta je onda od toga istina?
Treba li ljudima psihoterapija ili ne?


    Kod tretmana ljudi koji imaju dijagnostikovan neki mentalni poremećaj, u našoj zemlji se najčešće koristi terapija lekovima. To pomaže u rešavanju odredjenih problema, medjutim, postoje i neki psihološki problemi koji se efikasnije rešavaju na druge načine. Jedan od tih načina je psihoterapija.
    Iskustva pokazuju, da se veoma dobri rezultati postižu uklučivanjem osobe koja ima problem i u psihoterapijski proces. U tom procesu, su zajedno sa klijenatima uključeni i psihoterapeuti. Oni po svom primarnom zanimanju, mogu da budu psihijatri, psiholozi ili stručnjaci nekih srodnih zanimanja (s tim da ne znači da svi psiholozi i svi psihijatri rade psihoterapiju). Važno je naglasiti, da taj stručnak treba da ima adekvatno obrazovanje i da je prošao adekvatnu obuku za ovakvu vrstu rada.

Kako psihoterapija funkcioniše?


    Psihoterapija podrazumeva da klijent kroz razgovor i ostale verbalne i neverbalne tehnike, uz pomoć i podršku psihoterapeuta, sistematično, planirano rešava svoje probleme i postiže ciljeve oko kojih se dogovara sa terapeutom. U ovom procesu je od izuzetnog značaja odnos uzajamnog poverenja i pozitivnog očekivanja koji se razvija izmedju terapeuta i klijenta.
         
Dobar terapijski odnos podrazumeva komunikaciju medjusobno jednakih.
      
Terapeut svojim stručnim znanjem i veštinama pomaže klijentu da unapredi svoj rast i razvoj, ojača licnost, kako bi poboljšao svoje funkionisanje u realnim životnim situacijama.
       Klijent je taj koji donosi odluku da li i šta želi da promeni u svom životu, a terapeut je tu da ga podrži u konstruktivnim odlukama i pomogne mu da na što bolji i efikasniji naćin to postigne. Oni u tom procesu medjusobno saradjuju.
         Terapeut je pomagač, učitelj, dok klijent ulaže vlastite napore da ostvari promene za koje se odlučio i dogovorio sa terapeutom.

     Zašto baš psihoterapija?

         Ljudima sa mentalnim poremećajima, psihoterapija je izuzetno potrebna jer im pomaže da reše svoje probleme i nauče kako da se na efikasan i konstruktivan način nose sa životnim zahtevima. Oni i imaju problema jer su njihove strategije neefikasne, nedelotvorne i neprimerene. Umesto da rešavaju probleme, oni mnogo više energije troše u održavanju patološke ravnoteže. U psihoterapijskom procesu oni upravo treba da nauče kako da se promene i prilagode trenutnim okolnostima i zahtevima situacije.
         Danas imamo izuzetno razvijene raznovrsne metode od kojih su neke efikasnije kod tretmana ljudi sa jednim, a neke druge, kod drugih psiholoških poremećaja.
        Važno je istaći da psihoterapeuti mogu pripadati različitim pravcima, pa neki od njih rade individualno, neki grupno, neki imaju jedne, neki druge metode rada.
         Postoji zaista veliki broj psihoterapijskih metoda, pa je teško napraviti njihovu konačnu klasifikaciju jer se one stalno menjaju, ali se i javljaju nove. Ipak, ovo ne treba da vas zbunjuje niti plaši. Nije ni potrebno da ih sada izlistavamo. Činjenicu da ih ima dosta možete protumaćiti kao mogućnost da za sebe pronadjete najadekvatiniju pristup, čije se metode stalno unapredjuju i prilagodjavaju zahtevima sadašnjeg trenutka.

Šta da očekujemo?

           Ako je psihoterapijska seansa individualna, onda obično traje 45 do 50 minuta, a ukoliko je grupna, oko 90 minuta.
Uobičajeno je da se klijenti i terapeuti susreću jednom nedeljno. Ipak, prema potrebi i u zavisnosti od specifičnih situacija, to može biti i češće ili redje.
           Koliko će sam proces psihoterapije da traje, opet zavisi od specifičnosti, vrste problema, samog klijenta, ali i od pristupa koji se koristi.
O svemu ovome se klijent i terapeut dogovaraju dok postavljaju terapijske ciljeve.
          Neki problemi se rese relativno brzo, za nekoliko seansi, a za neke je potrebno i više godina. Moguće je i da nakon par psihoterapijskih seansi klijent oseti ublažavanje ili čak prestajanje tegoba, ali da bi se postiglo značajno poboljšanje i dugotrajnost ostvarenih promena moguće je da je potrebno više vremena.

Da li je psihoterapija namenjena i mentalno zdravim osobama?


Imamo li svi mi po nekada problema?


          Ukoliko smo mentalno zdravi to ne znači da nemamo životnih problema. Zašto onda ne bismo potražili pomoć stručnjaka i lakše, brze, efikasnije i uspešnije ih rešili. Nesumnjivo je da jedan deo ljudi traši podršku psihoterapeuta jer je nezadovoljan onim što je do sada postigao u svom ličnom životu, poslu. Misle da bi mogli uspešnije da funkcionišu u svom braku ili bolje da komuniciraju sa drugim ljudima ili jednostavno žele da unaprede svoje predispozicije ili razviju crte ličnosti koje smatraju poželjnim.
         Ukoliko bi svi na planeti na ovaj način gledali na psihoterapiju, nesumljivo je da bi bas svaki čovek bar jednom u životu bio klijent u nekom psihoterapeutskom procesu. Da ponovo naglasimo, iako je poprilično jasno, da to nikako ne znači da su ovi ljudi bolesni. Naprotiv, najveći napredak u psihoterapiji i postižu upravo inteleigentni, zdravi i uspešni ljudi koji aktivno traže što bolji i efikasniji način da svoju ličnost razviju na njima zadovoljavajući način i da kvalitet svog života dovedu na što bolji nivo. Mentalno zdravi ljudi psihoterapijom nauce kako da kvalitetnije zive i budu uspesniji u obavljanju profesionalnih, porodicnih, partnerskih, roditeljskih i drugih uloga.

Da li ste se i Vi u nekom periodu svog života pronašli u ovoj priči?
Jeste li tada potražili ovakvu vrstu pomoći?
Hoćete li sada da je iskoristite tu priliku?


Katarina Stojanović Kostić
diplomirani psiholog
katarina_sto@yahoo.com


 
 
Creative Commons licenca
sajt Psiholozi.rs , ciji je autor Katarina Stojanovic Kostic, licenciran je pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported .
Back to content | Back to main menu