Aktivno slušanje - psiholozi.rs

Go to content

Main menu:

Aktivno slušanje

Teme

     Osnovna metoda pružanja emotivne podrške osobama u krizi je upravo stavljanje akcenta na osobu koju slušamo i na to kako je njoj, kako se oseća. Na početku je korisno da nam osoba ispriča šta joj se dogodilo i na koji načini je ona to doživela.
     
Pri ovome se ne daju saveti niti pokušava da se utiče na promenu verovanja i uverenja. Ponekad imamo utisak da to kako osoba sada vidi sebe i svet oko sebe nije realna slika, ali treba da imamo na umu da je u kontekstu toga što je doživela, trenutka u kojem se nalazi, taj nacin gledanja razumljiv. Ako shvatimo njenu tačku gledišta, biće nam lakše da shvatimo šta priča i zašto se sada tako oseća.

Koliko ste puta u proteklh nedelju dana razmišljali iz pozicije svog sagovornika?
Koliko ste puta rekli – Pa da razumljivo, verovatno bih se i ja osećao slično da sam na tvom mestu.


    
Naravno, ne treba zaboraviti ni da ti razgovori treba da budu poverljivi da bi se osoba koja je u krizi osetila sigurno, zašticeno od osude, sramote, povrede, da bi mogla iskreno da se otvori pred nekim. Pomislite kako bi se svako od nas osećao i koliko bi u buduće imao poverenja u ljude, kad bi svoju iskrenu priču čuo kako se kao andegdota prepričava po kraju?

Ako odlučimo da budemo podrška i neko ko razume tačku gledista sagovornika, na koji način treba da razgovaramo sa njim?


Da bismo aktivno slušali nije dovoljno da samo ćutimo i slušamo. To je ipak interakcija između ljudi, pa tako osoba koja sluša treba da podstiče svog sagovornika da priča o sebi.
        - Zato su pitanja otvorenog tipa osnovni elemenat aktivnog slušanja. Ona obično počinju nekim od sledećih upitnih reči - Šta, Kako, Zbog čega, Kada, Gde, Ko... Bitno je istaći da se tu ne misli samo na strogo gramatičku formu postavljanja pitanja, već na uzvraćanje rečenicama koje podstiču sagovornika da priča i iskazuje svoje misli i osećanja.
Pitanja zatvorenog tipa po pravilu počinju sa - Da li... Posle ovoga je velika verovatnoća da ćemo dobiti samo odgovor "da" ili "ne", a tada komunikacija može biti ograničena. Tako nepotpuna komunikacija može vodi radoznalosti, pa se umesto o stvarnim potrebama osobe o koja ona ima želju da priča, razgovor vodi o nečemu nebitnom. To ne znači da pitanja zatvorenog tipa ne treba nikada postavljati ili da je to jako opasna i neoprostiva greška.
        - Naravno, najbitnija je prirodnost i iskrenost. U jednom poverljivom razgovoru i pitanja zatvorenog tipa mogu imaju odredjeno mesto, kad je potrebno da se sagovornici upoznaju sa osnovnim činjenicama.
        - Aktivno slušanje podrazumeva da onaj koji sluša pruža punu pažnju osobi koja govori. Ovo joj stavlja do znanja kroz kontakt očima, boju glasa, kratko verbalno ohrabrivanje ("da", "aha", "nastavite", "slušam vas"...), kroz govor tela ( okrenutost ka osobi, gledanje, al ne zurenje, u nju, osmehivanje kada se osoba smeje, mrštenje kada se ona namršti, naginjanje prema njoj kada nam se otvara u poverenju...) i td.
- Razjašnjavanje znači postavljanje pitanja otvorenog tipa kako bi se pojasnili ili izdvojili važni detalji. Naravno treba naglasiti da to nikako ne znači objašnjavanje ili interpretacija. Može biti korisno ako osobu koja priča upitamo da objasni nešto što mislimo da bi bilo od koristi da ona sama osvesti to što oseća.
- Sumiranje (sažimanje) podrazumeva povezivanje u jedno svih ideja i osećanja koje su se javile u razgovoru. Povremeno sumiranje onoga što je osoba rekla, u maksimalno preciznoj meri, takodje predstavlja korisnu tehniku i pomaže osobama koje slušamo da jasnije razmišljaju
- Dopuštanje tišine je nešto na šta često zaboravljamo dok razgovaramo sa ljudima. Ipak, ovo je i te kako neophodno ljudima koji su u emotivnoj krizi, kojima je teško, pa im treba vremena da se izraze, kojima je povremeno potrebna tišina da bi proživeli neki unutrašnji sadržaj ili sabrali misli, sakupili snagu da nastave sa pričom... Pravo umeće je osetiti kada je taj momenat kad je osobi s kojom razgovaramo potrebno da ćutimo zajedno.
- Naravno, pri tom treba voditi računa i da naš ton i brzina govora ne odudara previše od stanja u kojem se naš sagovornik nalazi.

Šta dalje?


        Kada sama osoba za to oseti potrebu, može da krene dalje. Ona ima mnogo svojih potencijala koje bi mogla da iskoristi! Takodje sigurno postoji neka podrška u okolini i medju ljudima sa kojima je. U ovom trenutku je logićno da razmisli kako želi da izgleda njen dalji život, a onda i da napravi plan o prvim, a zatim i sledećim koracima koje će da preduzme...
           Podrška ovde nikako ne treba da prestane, već je korisno da predje na neki drugi nivo, uvažavajuci sopstvenu snagu i mogućnosti, kao i potencijale okoline.

        Moguće je da se čitaocu, koji se sada prvi put sreće sa ovom temom, sve ovo čini dosta kompleksnim i komplikovanim.
Necu da napisem da ovo može svako da radi!
        Aktivno slušaju osobe odredjenog sklopa licnosti, koji to iskreno žele i kojima je stalo do osećanja drugih, ali koje su za to i obučene! Neophodno je naučiti neke osnovne principe i razviti te dobre predispozicije.

        Medjutim, u isto vreme, važno je istaći i da znanje svih mogućih tehnika, principa i pravila aktivnog slušanja neće pomoći ukoliko mi u tom razgovoru nismo prirodni. Zbog toga je bitno da uz neophodna znanja i veštine primenjujemo svoj jedinstveni stil, da način priče, ponašanje, konstrukcija rečenica budu odraz nas samih, onakvih kakovi jesmo. Jer, bilo koja tehnička greška može da prođe neopaženo od strane sagovornika, koji je u krizi, ukoliko sa njim vodimo iskren i prirodan razgovor uz iskreno pokazivanje da nam je do njega stalo. Ipak, ova prirodnost se ne može nadoknaditi nikakvim tehnikama.
        Neosporno je da osoba koja poseduje ovakve predispozicije, koja je motivisana da radi taj posao, prirodno i sigurno pristupa razgovoru, a pri tom je za ovo zavrsila i potrebno obrazovanje, mozda najsigurniji izbor!

Da li je Vama ili nekome Vama bliskom potrebna ovakva vrsta pomoci?
Jeste li razmisljali ko su osobe koje bi bile adekvatan izbor da Vas podrže?


        Svakako nije na odmet na kraju istaći da, ma kako bili u teškoj situaciji i povremeno verovali da živimo u bezosećajnom, pokvarenom svetu u kojem se ljudske vrednosti više ne cene, iskrena namera, želja da pomognemo, prirodna toplina, ljudski pristup su sjajna osonova za zdrav odnos sa ljudima medju kojima smo!

        
Ukoliko ste se pronašli u bilo kom delu ovog teksta, pa svoja razmišljanja, sugestije, pitanja želite da podelite sa autorom, ne ustručavajte se da se javite!

Takodje, sam tu i ako je Vama ili nekom do koga Vam je stalo potrebna podrška o kojoj smo govorili.


                                                                                                                         Katarina Stojanović Kostić
                                                                                                                                diplomirani psiholog
                                                                                                                                
katarina_sto@yahoo.com


 
 
Creative Commons licenca
sajt Psiholozi.rs , ciji je autor Katarina Stojanovic Kostic, licenciran je pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported .
Back to content | Back to main menu